О књизи: 2003 / Велико царство Бога Ома. Горуће ватре, инквизиција, ратови у име Ома и у његово име. Али... нико није питао самог Ома како се осећа према ломачама. А још више за ратове. А такође и на то да је, када је требало да се поново оваплоти, целокупна вера његовог народа – вера у Ома, а не у инквизицију, пророке или свете књиге – била довољна само за малу, безопасну корњачу. И Ом је, машући шапама и покушавајући да се преврне поред узаврелог казана, одлучио: „Кад бих само отишао одавде... твоја прва заповест ће бити – Да не окусиш супу од корњаче!“------- ------- ------------------- Ова прича се десила давно, када је запаљено жбуње још лутало пустињом и разговарало са случајним пролазницима (човек који има навику да хода по пустињи, не би се изненадио да му се одједном обрати гуштер, калдрма, а још више грм). Бог Ом је чекао долазак следећег пророка, који је требало да се појави, пошто су пророци веома обавезни људи и стриктно се придржавају утврђеног распореда. Тада је млади искушеник по имену Брута у башти открио малу корњачу, за коју се испоставило да је Велики Бог Ом... Уопштено говорећи, ова прича говори о корњачама и орловима, а такође и о томе зашто корњаче не могу да лете.